HAJDE BACI SEĆANJA

Život je ko igra senki

vraća stare duhove.

Glumim lutku od porcelana,

da duhove čekam hladna,

I ne priznam istinu,

isto ko i pre ludo volim te.

A ti vraćaš se, lako ti je sve,

nisu tvoje noči bile besane.

Vraćaš se na moj drum

u duši praviš bum.

 Ti što rašio si svaki konac,

na srcu mom jedva skrpljenom

kroz godine...

HAJDE BACI SEĆANJA,

NIZ REKU LAŽNOG KAJANJA,

OVIM PUTEM DO MENE..

NE KREĆI OPET MOLIM TE.